Često postavljana pitanja
P: Niko me ne udara. Kako je to onda nasilje u porodici?
O: Nasilje u porodici nije uvek fizičko, što će reći da znaci ne moraju uvek biti vidljivi. Nasilje u porodici može podrazumevati kontrolu nad kontaktima koje osoba ostvaruje sa svojim prijateljima i porodicom (njena izolacija), uništavanje imovine, u četiri oka ili javno izrečene verbalne pretnje, itd.
P: Postoji li nasilje u porodici među pripadnicima zajednice homoseksualaca, biseksualaca i transvestita?
O: U periodu od januara do aprila 2008. godine, preko naše nacionalne telefonske linije za pomoć homoseksualcima, biseksualcima i transvestitima (LGBT - lesbian, gay, bisexual and transgender), žrtvama nasilja u porodici, primili smo 800 poziva. Sa osobama koje su nas pozvale, proveli smo preko 35 sati u razgovorima o problemu porodičnog nasilja u LGBT zajednicama, davanju smernica, aktivnom slušanju, davanju saveta u vezi s planiranjem zaštite, usmeravanju ka odgovarajućim ustanovama i pružanju informacija.
Istraživanja pokazuju da barem jedna od četiri osobe iz LGBT populacije trpi nasilje u porodici. Očigledno je, dakle, da nasilje u porodici postoji i među pripadnicima LGBT populacije. Ono je stvarno.
P: Kada se dve žene potuku, nije li to samo ljubavničko koškanje?
O: Nasilje u bilo kojoj vrsti odnosa među ljudima ne sme se posmatrati ravnodušno, jer se na taj način nipodaštava njegov negativan uticaj, što je jedan od razloga zbog kojih problem porodičnog nasilja u LGBT zajednicama ostaje skriven od očiju javnosti.
P: Kada se dva muškarca potuku, zar nije u pitanju samo seksualna igra, poput sado-mazo (S&M)?
O: S&M je vrsta seksualnog čina u kojem partneri dobrovoljno učestvuju. Nasilje u porodici je uvredljivo i jednostrano i u njemu nema nikakve dobrovoljnosti. Seksualne igre se ne mogu poistovetiti s nasiljem u porodici.
P: Zar porodično nasilje u zajednicama homoseksualaca, biseksualaca i transvestita nije isto što i porodično nasilje u heteroseksualnim zajednicama?
O: Na neki način jeste, ali postoje i veoma bitne razlike. Jedan od osnovnih problema je nedostatak službi za podršku koje bi bile na raspolaganju žrtvama LGBT nasilja u porodici. Drugi problem je neminovnost deklarisanja kao LGBT prilikom prijave nasilja u porodici. Uz to, službe koje bi trebalo da nam pružaju podršku često nam prave probleme, jer ovu vrstu nasilja u porodici tretiraju kao običan napad, ili usled grešaka/nesposobnosti nisu u stanju da identifikuju glavnog krivca. To znači da se pripadnici LGBT zajednice suočavaju s dodatnim problemima kada pokušaju da zatraže pomoć.
P: Kako može biti reči o nasilju u porodici ako sitnija osoba udari krupniju?
O: Veličina i stas nisu merilo nečijeg nasilničkog ponašanja. Samo zato što je neko sitnije konstitucije, ne znači da vas ne može udariti, uništiti vašu imovinu, zapretiti da će vašu seksualnu orijentaciju obelodaniti vašim prijateljima i porodici, kontrolisati vaše finansije ili vas omalovažavati pred drugima.
P: Kakve koristi imam ako u pomoć pozovem vas, a ne uobičajenu telefonsku liniju za pomoć?
O: LGBT osobe, po samoj svojoj prirodi, mogu najbolje da razumeju probleme s kojima se suočavaju drugi pripadnici LGBT zajednice. Naši LGBT saradnici neće o vama suditi na osnovu vašeg seksualnog opredeljenja; oni se bave žrtvama nasilja u porodici i onima koji to nasilje čine.
